Четворица бициклиста Александар Ђуришић, Александар Шкондрић, Недељко Бундало и Душан Миловановић, уз благослов свештеника Жељка из Храма Светог преображења Господњег, кренули су 24. маја на ходочасничко-хуманитарну вожњу у сарадњи са нашом организацијом Сви за Космет.
Пошли су из Панчева, а крајња дестинација је Света Гора, манастир Хиландар.
Циљ акције је да се прикупе средства за изградњу куће, за породицу Крстић из села Мало Ропотово код Косовске Каменице, у оквиру Видовданске акције . Породица Крстић броји пет чланова. Ненад са супругом Сањом и децом Јованом, Маријом и Емилијом. Породица живи у трошној кући, која је неусловна за нормалан живот.
Сви људи добре воље у складу са својим могућностима, могу подржати акцију уплатом средстава на:
Хуманитарна организација Сви за Космет, за породицу Крстић динарски рачун 105-0000002936498-75
или путем хуманитарног СМС броја 4030 (цена поруке је 100 динара).
Дневник путовања:
24. мај: Панчево – Јагодина – 135 км
Велика захвалност за подршку нашој хуманитарној експедицији, Милану Јаковљевићу из Историјског архива „Средње Поморавље“ Јагодина, Марку Маљковићу из Дома ученика средњих школа из Јагодине и старешинама цркве Светих апостола Петра и Павла оцу Малиши и оцу Милану.
25. мај: Јагодина – Лесковац, 151 км
Другог дана хуманитарне вожње прешли смо 151км, на релацији Јагодина – Лесковац. У Лесковцу нам је заједничком добротом Свештенства цркве Свете Тројице и власника ресторана браћа Ђокић обезбеђено коначиште и оброци. Захваљујемо се старешини храма Свете Тројице у Лесковцу, протојереју Милу Јовановићу и господи Бојану и Горану Ћокићу, власницима ресторана браћа Ђокић, који су били наши домаћини.Добри људи, велико вам хвала.
26. мај: Лесковац – Прохор Пчињски
Трећи дан био је резервисан за релацију Лесковaц – Прохор Пчињски, и нових 104 км. Старешине манастира Прохор Пчињски учинили су да имамо коначиште и трећег дана нашег пута. Поред старешина манастира ,велику захвалност дугујемо и породици Стефановић односно Томи, Мири и Јелени из села Бараљевац. Били смо њихови гости на ручку и учинили су да нам не понестане снаге за пут.
27.мај: Прохор Пчињски – Струмица
Четвртог дана орни и наспавани крећемо на пут од манастира Прохор Пчињски, до Струмице. Након преласка границе скренули смо са планиране руте, техника је заказала. Уз Божију помоћ, вратили смо се на прави пут. Грешку су платили километри, тачније њих 177. У Струмици су нас дочекале Надица Калинова и Елизабета Барбова, које су нам спремиле окрепљење и помогле око смештаја.
28.мај: Струмица – Солун
Пети дан, јутро… наше ноге су се сетиле грешке од претходног дана. Без обзира на то, напуштамо Струмицу и идемо за Солун, на путовање дуго 117 км. Обзиром да смо претходног дана имали дугу и напорну вожњу, сваки километар који смо започели изгледао је много тежи. Кроз Македонију и Грчку, дочекао нас је брдовит терен који нам није ишао на руку, али смо коначно упознали лепо време и прелепу природу, па смо имали прилику да уживамо у погледу, цвркуту птица и мирису пољског цвећа. Рута нас је водила поред Дојранског језера, где смо направили паузу за ручак и кратак обилазак истоименог града. И као круна данашњег путовања, стижемо у Солун поподне.
29.мај: Солун – Јерисос
Данас смо возили на релацији Солун – Јерисос . Пут је био дуг 112 км са укупно 1550 метара висинског успона. Упркос томе крећемо на пут пуни елана и позитивне енергије свесни чињенице да нас после тога очекује награда за сав досадашњи труд . Чека нас посета Хиландару , светињи за које је вредело прећи близу 800 км кроз Србију, Македонију и Грчку . И након тога заслужени одмор на мору. Током данашње вожње смо имали и пар ситних поправки на бициклама тако да нас је и то додатно успорило . Али све у свему данашњи дан нам је прошао најопуштеније и са највише пауза за дружење и обиласке места кроз које нас је пут водио . У Јерисос стижемо касно поподне исцрпљени од умора који се скупљао данима али насмејани и срећни што смо заједно као тим успели да савладамо све препреке и стигнемо до циља . Следи нам пут на Свету Гору и посета Хиландару али овога пута остављамо бицикле и настављамо пут трајектом и пешака . Хвала свима који су пратили наше путовање и послали нам поруке подршке и такође хвала свима који су се прикључили хуманитарној акцији Сви За Космет и донирали новац за породицу Крстић.
30. мај: Хиландар
Дан седми… Другачији од свих претходних на које смо навикли. Нема јутарње еуфорије, припреме бицикала, планирања руте и осталих активности које су биле свакодневница до сада. Нема више опекотина од сунца, пробушених гума, стрмих планинских успона, крви, суза и зноја. Коначно смо на корак од циља. Одлазак на Свету Гору и посете манастиру Хиландар. Након преузимања визе и куповине карата, укрцавамо се на трајект и крећемо према Светој Гори. Излазимо у луку Јовањица, улазимо у комби и возимо се стрмим макадамским путем према манастиру. Десет километара касније, коначно стижемо пред капије Хиландара. Осећај је неописив. Стигли смо на место о коме смо причали и планирали путовање више од годину дана. Стојимо испред Српског православног манастира, који је саграђен на иницијативу Светог Саве пре више од хиљаду година. У ваздуху се могла осетити наша усхићеност, срећа и страхопоштовање, обзиром да је свима прва посета овом светилишту. Наставиће се…
Боравак на Хиландару
Испред манастира нас је сачекао отац Милош од кога смо уз топлу добродошлицу, добили кратка упутства о кућном реду, редоследу богослужења и основним правилима која важе у Хиландару.
Сместили смо ствари у спаваону и кренули у обилазак знаменитости. Једно од правила којих смо се морали придржавати је да није дозвољено фотографисање или снимање унутрашњости објеката, док је фотографисање спољашњости дозвољено. Након разговора са старешинама манастира, који су желели да сазнају нешто више о нашем путовању, дошло је време за вечерњу молитву. После молитве, присуствовали смо заједничкој вечери са свештенством и другом браћом која су као и ми, дошла да посете ову светињу. Затим је уследило целивање моштију у манастиру, а након тога смо остатак вечери провели у међусобном разговору спремајући се за починак.
Наредног јутра прво смо присуствовали јутарњој молитви, након чега је уследио ручак (у Хиландару постоје само два оброка, ручак и вечера). После ручка, искористили смо прилику да посетимо књижару и портарницу. У којој смо оставили прилог и молитву за наше ближње, за све људе добре воље који су нас пратили, дали подршку и допринели хуманитарној акцији коју смо промовисали током нашег путовања.
Акција у медијима
Сефкеринац Алекасандар Ђуришић, део бициклистичке екипе у хуманитарној вожњи до Хиландара – Глас Опова
Видовданска акција 2025 – Бициклом до Хиландара – НС репортер
